Izazovi i prilike u pravničkoj profesiji u Srbiji: Realnost iza diplome

Pravnički poziv u Srbiji, nekada sinonim za prestiž i stabilnost, danas se suočava sa nizom dubokih izazova. Preplavljenost tržišta, promenjeni ekonomski uslovi, sistemski problemi u pravosuđu i visoki troškovi samostalnog rada oblikuju težak teren za nove generacije pravnika. Ovaj članak nastoji da pruži realnu sliku, oslonjenu na iskustva i razgovore samih pravnika, kako bi se rasvetlile mogućnosti, ali i brojne prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Tržište rada: Preplavljenost i borba za poziciju

Jedan od najvećih problema sa kojim se susreću mladi pravnici je ogroman broj diplomiranih kolega. Godišnje se na samo jednom fakultetu diplomira preko 1500 studenata, a tome treba dodati i brojne privatne fakultete. Ovaj priliv doveo je do situacije gde je zvanično nezaposleno oko 7.000 pravnika, a realan broj je verovatno i veći, s obzirom da mnogi rade poslove van struke. Konkurencija je nemilosrdna, a oglasi za posao, čak i one za pozicije kao što je advokatski pripravnik, privlače i po nekoliko stotina prijava. U takvoj gužvi, bez iskustva ili preporuke, šanse su minimalne.

Poseban problem predstavlja stranačko i rodbinsko zapošljavanje, posebno u državnim ustanovama, sudovima i tužilaštvima. Kako ističu diskutanti, konkursi su često samo formalnost, dok se unapred zna ko će biti primljen. "Svi konkursi su namesteni, bar je u Beogradu tako," primećuje jedan od učesnika razgovora, naglašavajući osećaj bespomoćnosti kod onih koji nemaju "vezu". Ova praksa ne samo što demotiviše vredne kandidate već podriva sam temelj pravičnosti, vrednosti koju bi pravna struka trebalo da štiti.

Plate pravnika: Surova ekonomska realnost

Finansijski aspekt rada pravnika daleko je od sjajnog. Plate na početnim pozicijama su često ponižavajuće niske. Prema iskustvima podeljenim u diskusiji, početne plate u advokatskim kancelarijama mogu biti svega 200-300 evra, dok se u državnim ustanovama kreću od 35.000 do 55.000 dinara. Pravnici na tehnickom pregledu, kod javnih izvršitelja ili notara takođe navode plate u rasponu od 40.000 do 60.000 dinara, uz izuzetke.

"40.000 sad ima NKV radnik, to je sad postao minimalac... a, nažalost, to je plata većine pravnika," konstatuje jedna od koleginica. Ovakve cifre, naročito u većim gradovima kao što je Beograd, jedva pokrivaju osnovne životne troškove, a kamoli omogućavaju stvaranje štednje ili investiranje u dalje usavršavanje. Očaj usled finansijske nesigurnosti navodi mnoge da razmišljaju o napuštanju struke. "Nije poniženje raditi van struke; poniženje je kao pravnik... raditi za platu od 35.000-50.000 hiljada," ističe se u razgovoru.

Advokatura: San sa visokim ulaznim pragom

Za mnoge, advokatura predstavlja vrhunac pravničke karijere, sinonim za samostalnost i finansijski uspeh. Međutim, realnost za početnike je daleko drugačija. Pokretanje sopstvene advokatske kancelarije nosi ogromne troškove: zakup prostora, kancelarijski materijal, doprinosi, članarina u komori, a posebno visok paušalni porez koji za novoupite advokate u Beogradu može dostići i 40.000 dinara mesečno. Kako jedna iskusna advokatkinja objašnjava, "advokatu pola onoga što zaradi ode na troškove".

Osim finansijskih prepreka, tu je i izazov privlačenja klijenata u uslovima žestoke konkurencije i opšte ekonom ske krize. Stranke su sve manje spremne da plaćaju pravne usluge, često se oslanjajući na besplatne savete ili "pelcere" sa interneta. "Danas se na internetu mogu naći pelceri, različiti pravni blogovi... to sve daje utisak strankama da su advokati nepotrebni," primećuje jedan diskutant. Rad u tuđoj kancelariji kao advokat saradnik donekle ublažava finansijski rizik, ali i tu su plate ograničene, a radno vreme često nepoznato.

Ipak, za one koji istraju, advokatura može doneti zadovoljstvo i stabilan prihod. Ključ je u specijalizaciji, izgradnji mreže kontakata i strpljenju. "Mislim da je za jednog advokata najbolja opcija da radi samostalno ili u saradnji sa nekim kolegom... makar znaš za šta se boriš," deli svoje iskustvo jedna koleginica. Subvencije preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) od oko 250.000 dinara mogu biti od velike pomoći za pokrivanje poreza u prvoj godini rada.

Pripravnički staž i pravosudni ispit: Obavezan, ali ne i garantovan put

Pripravnički staž je obavezan korak za sticanje prava na polaganje pravosudnog ispita. Međutim, način na koji se obavlja predstavlja veliki problem. Volontiranje u sudovima, iako neprocenjivo za sticanje iskustva, traje dve godine bez ikakve nadoknade, što je neodrživo za mnoge. "Raditi dve godine bez dinara uopšte nije kratak vremenski period," primećuje neko ko je taj put prošao. Rad u advokatskim kancelarijama kao pripravnik često je nešto bolje plaćen, ali i tu su naknade skromne.

I sam pravosudni ispit, kao uslov za rad u pravosuđu, advokaturi i drugim visokim pozicijama, postao je predmet debate. Neki smatraju da je njegovo polaganje obavezan korak koji otvara vrata, dok drugi vide u njemu gubljenje vremena u situaciji gde ni sa tim ispitom nije garantovan posao. "Bolje sad nego sa 40-50 godina i uz porodične obaveze," savetuje jedan diskutant, dok drugi ističe da je "dokaz sebi da možeš".

Alternativne staze: HR, privatni sektor i vanstručni poslovi

Svesni teške situacije u klasičnim pravničkim pozivima, mnogi pravnici traže alternativne puteve. Jedna od popularnijih opcija postaje oblast ljudskih resursa (HR), gde se znanje iz radnog prava može dobro iskoristiti. Iako HR obuhvata mnogo više od pravnih poslova (selekcija, motivacija, razvoj kadrova), pravničko obrazovanje može biti prednost. Plate u ovom sektoru često su konkurentnije nego na početnim pravnim pozicijama.

Neki odlučuju da svoje znanje iskoriste u privatnom sektoru kao pravnici u kompanijama, bankama ili osiguravajućim kućama. Ove pozicije nude veću stabilnost od advokature, ali su često teško dostupne bez iskustva. Praksa tokom studija može biti ključna za ulazak na ovaj put. Takođe, sve više pravnika razmišlja o potpunom napuštanju struke i bavljenju poslovima koji nude bolju finansijsku perspektivu, što predstavlja tužan komentar stanja u profesiji.

Zaključak: Izdržljivost, prilagodljivost i nada

Pravnička profesija u Srbiji nalazi se na raskršću. S jedne strane, suočena je sa strukturnim problemima: prevelikim brojem diplomiranih, nepotizmom, niskim platama i visokim troškovima samostalnog rada. S druge strane, ona i dalje privlači mnoge zbog mogućnosti da se pomogne drugima, da se radi na izazovnim slučajevima i da se, uz mnogo truda i malo sreće, izgradi dostojanstvena karijera.

Ključ za preživljavanje i uspeh leži u istrajnosti, kontinuiranom učenju i prilagodljivosti. Specijalizacija za određenu oblast prava, usavršavanje stranih jezika, građenje mreže kontakata i razmatranje netipičnih karijernih puteva (kao što je HR ili konsalting) mogu povećati šanse. Kao što jedna iskusna advokatkinja savetuje mlade kolege: "Advokatura se zaista mora voleti jako da bi se toliko cimao... treba se na to pripremiti psihički." I dok se bore za svoje mesto pod suncem, pravnici u Srbiji mogu naći utehu i podršku u međusobnoj razmeni iskustava i saveta, pokazujući da ipak nisu sami u svojim izazovima.