Kako Napisati i Izdati Knjigu: Kompletan Vodič za Aspirirajuće Pisce

Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se napiše knjiga? Možda ste je čak i više puta počinjali, ali vam je nedostajalo upornosti ili zadovoljstvo pisanjem brzo nestalo. Osećaj da vaš tekst liči na deja vu ili filozofiranje, gubitak inspiracije, strah od neuspeha - sve su to prepreke sa kojima se suočavaju mnogi početnici. Vreme potrebno za pisanje knjige je relativno i zavisi od brojnih faktora: žanra, obima, vašeg raspoloženja, količine slobodnog vremena i, naravno, samog procesa ispravki. Ovaj članak će vas provesti kroz sve faze - od prvih ideja do trenutka kada držite svoju štampanu knjigu u rukama.

Prvi korak: Rođenje ideje i borba sa inspiracijom

Inspiracija je neuhvatljiva. Dolazi kada se najmanje nadate - dok šetate, pre spavanja, ili čak tokom obavljanja svakodnevnih poslova. Mnogi potencijalni pisci čekaju pravi talas inspiracije, misleći da se bez njega ne može krenuti. Međutim, važno je razlikovati početni talas inspiracije od svakodnevnog rada i discipline. Dok je početna ideja često strastvena i snažna, sama realizacija zahteva uporan rad.

Kako onda pronaći i zadržati inspiraciju? Čitajte. Čitajte sve što vam padne pod ruku - i dobre i loše knjige. Upravo iz onih loših možete da naučite najviše. Posmatrajte ljude oko sebe, njihove emocije, priče, karakterne crte. Životno iskustvo je neprocenjiv izvor materijala, ali nije jedini. Mašta može da nadomesti i najbogatija životna iskustva. Ako se osećate blokiranim, probajte da zapišete samo kraj priče ili neki srednji deo. Ponekad je lakše krenuti od kraja i ići unazad.

Nemojte se opterećivati time da li je vaša ideja dovoljno dobra ili originalna. Svaka priča može da zablista ako je ispričana na autentičan način. Pišite o onome što vas pokreće, što vas ljuti, raduje ili rastužuje. Budite iskreni prema sebi i svojim osećanjima, i to će se preneti na stranice.

Izgradnja priče: Od ideje do prvog rukopisa

Kada ste smislili osnovnu ideju, sledeći korak je da je razvijete u koherentnu celinu. Da li je potrebno unapred imati kompletnu priču u glavi? Odgovor varira od pisca do pisca. Neki pišu spontano, puštajući da se priča sama razvija, dok drugi pažljivo planiraju svako poglavlje.

Evo nekoliko praktičnih saveta za izgradnju priče:

• Stvorite upečatljive likove: Likovi su srž svake priče. Čitalac mora da veruje u njih. Dajte im dubinu, mane, vrline, prošlost i motive. Ako pišete o sebi, neka lik ima neke vaše karakteristike, ali ne budite robovi autobiografije.
• Razvijte radnju: Nemojte žuriti. Dobar uvod može da traje i pet strana, ali mora da bude dovoljno zanimljiv da zadrži pažnju čitaoca. Nemojte sve otkriti odjednom. Držite čitaoca u neizvesnosti.
• Obratite pažnju na stil: Jezik i stil pisanja su vaš glavni alat. Izbegavajte previše opisa koji ne doprinose celini. Koristite dijalog da biste oživeli likove i ubrzali ritam priče. Dijalog treba da zvuči prirodno, ali ne mora da bude doslovan prepis stvarnog govora.
• Ne bojte se eksperimentisanja: Pišite kratke priče pre nego što krenete na roman. To je odlična vežba za sticanje sigurnosti i razvijanje svog glasa.

Što se tiče tehničke strane, možete pisati ručno ili na računaru. Pisanje rukom može da bude intimniji i spontaniji proces, dok je prekucavanje na računaru praktičnije za kasnije prepravke. Važno je da nađete metod koji vam odgovara.

Koliko vremena je potrebno da se napiše knjiga?

Ovo je verovatno najčešće pitanje, a odgovor je uvek isti: sve zavisi. Neki romani se pišu godinama, dok neke priče mogu da budu gotove za nekoliko nedelja. Ako se posvetite redovnom pisanju, recimo 300 do 1000 reči dnevno, za godinu dana možete imati pristojan rukopis. Međutim, ne treba da se opterećujete brojkama. Neki dani će biti plodniji, drugi manje. Ključ je u doslednosti. Pisanje treba da postane deo vaše svakodnevnice, navika poput čitanja ili vežbanja.

Nemojte žuriti. Knjiga treba da sazreva. Kada je završite, ostavite je da "odleži" neko vreme - nedelju, mesec dana. Kada se vratite tekstu sa svežim očima, videće stvari koje pre niste primećivali i bićete sposobniji za objektivnu kritiku.

Završetak rukopisa: Šta dalje?

Čestitamo! Završili ste svoj rukopis. Ovo je ogroman uspeh, bez obzira na sve što sledi. Ali put do štampane knjige tek počinje. Evo koraka koji slede nakon što ste zadovoljni poslednjom rečenicom.

1. Lektura i korekcija

Ovo je obavezan korak koji ne sme da se preskoči. Čak i najveći pisci imaju lektore. Lektor ne ispravlja samo pravopisne i gramatičke greške, već i stilske nedostatke, doslednost priče, ritam i jasnoću izraza. Možete unajmiti profesionalnog lektora ili, ako vam budžet ne dozvoljava, pokušati da pronadjete nekog ko se time bavi po povoljnijoj ceni. Izdavačke kuće često imaju svoje lektore, ali bolje je da rukopis predate što "čišći".

2. Zaštita autorskih prava

Mnoge početnike plaši mogućnost krađe ideje. Kako zaštititi svoje delo pre nego što ga pošaljete izdavačima? Postoji nekoliko načina:

• Zavod za intelektualnu svojinu: Najsigurniji način je da svoj rukopis deponujete u Zavodu za intelektualnu svojinu. To je pravno najjače rešenje.
• Poštanska potvrda: Jednostavniji i jeftiniji način je da sebi pošaljete prepisan rukopis preporučenom pošiljkom i da je ne otvarate. Datum na poštanskom žigu služi kao dokaz kada ste delo kreirali.

Zaštita autorskih prava je važna, ali nemojte da vas strah od krađe paralizuje. Ozbiljne izdavačke kuće ne posluju na taj način.

3. Odabir izdavača i slanje rukopisa

Pre nego što krenete da šaljete rukopis, istražite tržište. Koje izdavačke kuće izdaju sličan žanr? Nemojte ljubavni roman slati izdavaču koji se specijalizovao za naučnu fantastiku. Pogledajte njihove sajtove, često imaju posebna uputstva za slanje rukopisa.

Postupak slanja obično podrazumeva:

• Kratku biografiju (koja nije obavezna, ali može pomoći).
• Sinopsis vašeg dela (jedna do dve stranice).
• Odlomak teksta (obično prvih nekoliko stranica ili poglavlje).

Neke kuće traže celokupan rukopis odmah, druge će vas kontaktirati ako budu zainteresovani. Budite spremni na čekanje. Odgovor može da stigne za nekoliko nedeļa, ali i nekoliko meseci. I, što je najvažnije, budite spremni na odbijenicu. To je deo posla. Čak i najpoznatiji pisci su ih dobijali. Ako vas jedna kuća odbije, pošaljite drugog. Upornost je ključna.

4. Dve staze: Izdavanje putem kuće ili samostalno

Kada se obratite izdavačkoj kući, u osnovi postoje dva ishoda:

Opcija 1: Izdavač finansira sve
Ako se izdavačkoj kući svidi vaš rukopis i procene da može da se dobro proda, oni će preuzeti sve troškove: lekturu, prelom, dizajn korica, štampu i distribuciju. Vi kao autor dobijate procenat od prodaje (autorski honorar). Ovo je idealan scenario, ali teže ostvariv za nepoznate pisce.

Opcija 2: Autorsko izdanje (samostalno izdavanje)
Ako izdavač ne želi da rizikuje, može vam ponuditi da sami platite troškove izdavanja. Ovo se naziva autorsko izdanje. U ovom slučaju, vi finansirate ceo proces, a izdavač vam obezbeđuje usluge (štampa, ponekad distribucija) i svoje ime na koricama. Troškovi mogu da variraju, ali se kreću u rasponu od 500 do 1000 evra za manji tiraž (npr. 500 primeraka), u zavisnosti od obima, kvaliteta papira, korica i složenosti preloma.

Procedura samostalnog izdavanja (autorskog izdanja)

Ako se odlučite za samostalno izdavanje, evo detaljnog postupka:

1. Lektura i korekcija: Kao što je već rečeno, ovo je prvi korak.
2. Prelom: Prelom je tehničko pripremanje teksta za štampu. Podrazumeva postavljanje teksta na stranice, odabir fonta, margina, ubacivanje slika, itd. Ovo ne možete sami da uradite bez odgovarajućeg znanja i softvera. Potražite grafičkog dizajnera ili prelamača.
3. Dizajn korica: Korice su vaš prvi kontakt sa potencijalnim čitaocima. Investirajte u kvalitetan dizajn. Možete angažovati dizajnera ili, ako imate talenata, pokušati sami.
4. ISBN i CIP: ISBN (International Standard Book Number) je jedinstveni međunarodni broj koji identifikuje vašu knjigu. CIP (Kataložni zapis u publikaciji) je kataloški opis koji omogućava bibliotekama da je uvrstе u svoje kataloge. Oba se dobijaju u Narodnoj biblioteci Srbije. Cena za ISBN se može kretati oko 1200 dinara, a za CIP oko 1000 dinara (proverite trenutne cene). Potrebno je podneti zahtev, naslovnu stranu, impresum i knjigu u PDF formatu.
5. Štampa: Sa gotovim PDF-om (koji uključuje i prelomljenu knjigu i korice) i dobijenim ISBN i CIP brojevima, odlazite u štampariju. Cena štampe zavisi od tiraža, broja strana, vrste papira i kvaliteta korica.
6. Distribucija i prodaja: Ovo je često najveći izazov za samostalne autore. Klasične knjižare obično rade samo sa pravnim licima (izdavačkim kućama), a ne sa fizičkim licima (pojedincima). Možete prodavati knjigu putem društvenih mreža, lično na promocijama, ili putem sopstvenog sajta. Neke manje knjižare mogu da pristanu da uzmu knjigu na promet, ali to podrazumeva da oni uzimaju procenat od prodaje.

Koliko košta štampanje knjige?

Kao što je već pomenuto, cena varira. Za manji tiraž (500 komada) jednostavne knjige mekih korica, ukupni troškovi (lektor, prelom, korice, štampa, ISBN/CIP) mog